Историјат
Војногеографски институт је једна од најстаријих установа наше војске. Основан је 5. фебруара 1876. године, као Друго (Географско) одељење Главног ђенералштаба Српске Војске. Одељење је 1920. године прерасло у Географски институт (1923. у Војногеографски институт) - прву војну установу која је понела назив "институт".
Прва карта која је настала као резултат рада установе је Карта Слива Јужне Мораве у размеру 1:300.000 која је публикована 1881. године.
У Краљевини Србији је извршио топографски премер државе у размеру 1:50.000, на основу којег је израђено 95 листова Ђенералштабне карте размера 1:75.000, прве карте Србије настале премером земљишта. Ова карта је остала у војној и државној употреби неколико деценија и послужила као основни картографски извор свим картама Краљевине Србије ситније размере. Такође, у овом су периоду развијене основне геодетске мреже (тригонометријска триангулација I, II и III реда и прецизни нивелман), извршена астрономска мерења у циљу одређивања облика геоида, итд.
У периоду балканских и I светског рата, ВГИ је дао велики допринос Српској војсци и савезницима, израдом и штампањем карата југоисточне Европе, у разним размерима. Картографски радови су вршени на целом путу одступања Српске војске, затим на Крфу, а потом и у Солуну.
У периоду између два светска рата, ВГИ је створио јединствену геодетску основу на целој државној територији Краљевине Југославије (триангулацију и нивелман), на основу премера у размеру 1:50.000 израдио топографску карту размера 1:100.000 и низ топографских карата ситније размере. У овом периоду, ВГИ постаје кадровски и материјално снажна установа која је са успехом задовољавала не само бројне војне и државне потребе, већ је била стално присутна у раду и пројектима Међународне геодетске и геофизичке уније, Међународне географске уније и других међународних стручних и научних организација. Институт је био иницијатор великих међународних геодетских научних пројеката - степенских мерења дуж 22. меридијана и 45. паралеле, а узео је учешћа и у другим међународним геодетским и картографским радовима и пројектима.
Након II светског рата, ВГИ је наставио и завршио рад на основним геодетским мрежама. Извршио је топографски и фотограметријски премер Југославије у размеру 1:25 000 и на основу њега израдио топографске, прегледнотопографске и географске карте у размерима: 1:25.000, 1:50.000, 1:100.000, 1:200.000, 1:300.000, 1:500.000, 1:750.000 и 1:1.000.000, као и велики број тематских карата, за војне, привредне, школске, научне и друге потребе. Упоредо са радом на овим капиталним, дугорочним пројектима, ВГИ је извршавао и извршава и друге бројне и разноврсне задатке - геомагнетски премер војних аеродрома, обележавање државних граничних линија, метролошко обезбеђење за велике дужине и углове, итд. - као и бројне захтеве команди, јединица и установа у вези са геотопографским обезбеђењем.
Распад социјалистичке Југославије почетком деведесетих година 20. века, ратови који су уследили и економска ситуација у земљи узроковали су озбиљне проблеме у функционисању ВГИ и условили потребу његовог прилагођавања новоствореним околностима. Ипак, и у овом периоду је, осим успешног сервисирања текућих потреба Војске и државе за постојећим производима и услугама, настављен даљи развој установе: извршена је успешна имплементација ГПС технологије, превођење постојећих карата у дигитални облик, израђене су нове карте и нови геопроизводи, у сарадњи са цивилном геодетском службом узето је учешће у стварању савремене геодетске референтне основе, итд.
Почетком 21. века, Војногеографски институт је успео, захваљујући превасходно своме кадру и интезивираној међународној војној сарадњи, да се организује и инплементира у свој рад најсавременија технолошка достигнућа, а у неким областима да оде чак и корак даље.
Од оснивања до данас институт није мењао своју основну делатност - сво време се бавио израдом карата за војне потребе. У својој дугој историји Војногеографски институт је имао веома важну улогу у развоју српске геодезије, картографије и фотограметрије. Реализовао је низ пројеката од државног значаја, као што је пројектовање и успостављање прве државне тригонометријске, нивелманске, гравиметријске и GPS мреже. Један од најзначајнијих задатака института је први систематски топографски премер целокупне државне територије на основу којег су израђене бројне топографске карте.
Војногеографски институт, баштинећи своју дугогодишњу традицију, је наставио са пионирским радовима који се данас огледају у примени најсавременије информационе технологије за израду топографских карата. Ради очувања сећања на људе, догађаје и резултате рада снимљен је филм "Војногеографски институт кроз три века".
ФОТОГАЛЕРИЈА
ВИДЕОГАЛЕРИЈАВојногеографски институт кроз три века
